26. ЈУН 2026, МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРОТИВ ЗЛОУПОТРЕБЕ И НЕЗАКОНИТЕ ТРГОВИНЕ ДРОГАМА: ,,Светски проблем дрога: трајни проблеми, нови изазови, иновативни одговори”

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама или Светски дан борбе против дрога, обележава се 26. јуна широм света.

Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација (Резолуцијом 42/112), има за циљ мобилисање појединаца и заједнице за подизање свести о последицама злоупотребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема. Тема и слоган кампање за 2026. годину је: „Светски проблем дрога: трајни проблеми, нови изазови, иновативни одговори“.

Глобална употреба дрога и број дрога доступних на тржишту повећавају се током последњих деценија. Вековна доминација хероина на нелегалним светским тржиштима опиоида све више је доведена у питање променама у незаконитој понуди опиоида. Производња, заплене и употреба кокаина настављају да расту, док ниски трошкови производње и смањени ризик од откривања синтетичких дрога доприносе њиховом све већем присуству на нелегалним тржиштима дрога.

Групе које се баве трговином дрогом настоје да искористе технолошке иновације како би допрле до нових циљних група и обезбедиле да дроге све лакше стижу до корисника, чиме додатно јачају своје пословање вредно милијарде долара. Нелегална тржишта дрога одувек су се прилагођавала променама, а организовани криминал је одувек настојао да искористи празнине у управљању и регулативи.

Као одговор на ове изазове, овогодишња кампања ће представити начине на које међународна заједница, локалне и националне власти, организације цивилног друштва и грађани заједнички раде на иновативним решењима за смањење потражње за нелегалним дрогама и њихове понуде, као и на ублажавању претњи кроз:

покретање нових превентивних активности ради смањења и отклањања рањивости појединаца, нарочито младих, и заједница, чиме се умањује ризик од њихове експлоатације од стране криминалних мрежа;
унапређење безбедности лука, аеродрома, поморских рута и копнених граница дуж кључних путева кријумчарења;
прикупљање и анализу података ради обликовања политика у области дрога;
откривање и идентификацију дрога и хемикалија које се користе у њиховој нелегалној производњи;
боље разумевање хемикалија које се користе у нелегалној производњи дрога, као и њихово безбедно руковање и одлагање;
подршку активностима у оквиру система кривичног правосуђа, од пресретања пошиљки до истраге и кривичног гоњења;
стварање могућности да пољопривредници пређу са узгоја биљака за производњу нелегалних дрога на одрживе и законите изворе прихода;
стављање нових психоактивних супстанци под међународну контролу ради одговора на нове претње повезане са дрогама.

Све ове активности имају за циљ заштиту људи и заједница. Нелегална трговина дрогама генерише стотине милијарди долара годишње, иако се процене разликују. Ипак, упркос својој отпорности, мреже организованог криминала могу бити нарушене и ослабљене – више о могућим одговорима и мерама можете сазнати у Светском извештају о дрогама (Wорлд Друг Репорт). На основу кључних налаза из Светског извештаја о дрогама из 2025. године:

Око 316 милиона људи, односно приближно 6% популације узраста 15–64 године, користило је дрогу (искључујући алкохол и дуван) током 2023. године, што представља историјски највиши забележени ниво.
Канабис је и даље најчешће коришћена дрога у свету, са око 244 милиона корисника, а следе опиоиди (61 милион), амфетамини (30,7 милиона), кокаин (25 милиона) и екстази (21 милион).
Глобално тржиште кокаина наставља да бележи рекордне вредности. Производња, заплене и употреба кокаина достигли су историјски највише нивое, чинећи кокаин најбрже растућим нелегалним тржиштем дрога у свету.
Производња опијума и хероина у Авганистану остаје на најнижем нивоу од 2001. године. Иако се постојеће залихе још користе, појављују се први знаци несташице опијата, што повећава ризик од преласка на синтетичке опиоиде као алтернативу.
Тржиште синтетичких дрога наставља да се шири захваљујући ниским трошковима производње и мањем ризику од откривања у односу на дроге биљног порекла. Амфетамински стимуланси чине готово половину свих заплена синтетичких дрога на глобалном нивоу.
Нелегална трговина дрогама остварује приходе од више стотина милијарди долара годишње и представља један од главних извора финансирања организованог криминала широм света.
Организоване криминалне групе све више користе технолошке иновације и дигиталне платформе како би прошириле тржишта, досегле нове кориснике и повећале ефикасност дистрибуције дрога.
Употреба дрога, укључујући ињектирање дрога, и даље представља значајан покретач нових инфекција ХИВ-ом и хепатитисом Ц.
Процењује се да је 2023. године око 14 милиона људи ињектирало дроге, што представља пораст од приближно 14% у односу на 2013. годину.
Последице употребе дрога процењују се на 27,7 милиона година здравог живота изгубљених због превремене смрти или инвалидитета (ДАЛY) на глобалном нивоу. Значајан део овог оптерећења повезан је са опиоидним поремећајима и хепатитисом Ц међу особама које користе дроге ињектирањем.
Извештај посебно наглашава повезаност између нелегалних тржишта дрога и организованог криминала, указујући да су за ефикасно сузбијање криминалних мрежа потребни циљано усмерени, на доказима засновани приступи, уместо неселективних репресивних мера.
Нелегална производња и трговина дрогама имају значајне последице по животну средину, укључујући крчење шума, деградацију земљишта, загађење вода и одлагање опасног хемијског отпада насталог у производњи синтетичких дрога.
Извештај указује да последице употребе дрога превазилазе индивидуално здравље и утичу на породице, заједнице, социјалну кохезију и безбедност, због чега су неопходне интегрисане здравствене и социјалне интервенције усмерене на превенцију и смањење штете.

Најновији доступни подаци указују да је у Србији преваленција употребе илегалних дрога и даље нижа него у већини европских земаља, али се уочава концентрација ризика међу младима и пораст доступности синтетичких дрога, уз доминацију канабиса као најчешће коришћене супстанце.

Преваленција употребе дрога (општа популација): најновија истраживања показују да је животна преваленција употребе илегалних дрога у Србији релативно ниска у поређењу са већином ЕУ земаља; употреба је најизраженија међу младима (18–34 године), док је у општој популацији значајно нижа.
Најчешће коришћене супстанце: канабис је и даље најчешће коришћена илегална дрога. Следе: амфетамини, кокаин, опиоиди (укључујући хероин). Ово је у складу са трендовима у региону Западног Балкана.
Трендови: синтетичке дроге; уочава се пораст доступности и употребе синтетичких дрога (посебно стимуланса типа амфетамина). Разлог: доступност и нижа цена у односу на „класичне“ дроге биљног порекла.
Здравствене последице; повећава се број особа које траже саветовање или лечење због употребе канабиса и хитних интервенција због акутних интоксикација (укључујући алкохол и психоактивне супстанце); проблематична употреба дрога је повезана са менталним поремећајима и инфективним болестима код особа које ињектирају дроге.
Ињектирање дрога и инфективне болести: доступни подаци указују на постојање популације особа које ињектирају дроге, уз мониторинг ХИВ и хепатитиса, варијације по регионима и ограничен обим систематских истраживања
Кривичноправни и друштвени аспецт: канабис и даље доминира у запленама и кривичним случајевима; присутан је тренд раста броја особа укључених у дрогом повезане кривичне поступке (посебно због поседовања и дистрибуције).